Među brojnim namirnicama koje su obilježile crnogorsku kuhinju, malo koja ima toliko dugu tradiciju kao raštan. Ova skromna biljka bila je sastavni dio ishrane mnogo prije nego što su na ovim prostorima počeli da se uzgajaju krompir i mnoge druge kulture koje danas smatramo uobičajenim. Zahvaljujući otpornosti na hladnoću i jednostavnom uzgoju, raštan je generacijama predstavljao jednu od najvažnijih namirnica u domaćinstvima širom Crne Gore.
Njegovi tamnozeleni, čvrsti listovi podnose niske temperature, a mnogi domaćini vjeruju da upravo prvi jesenji mrazevi daju biljci blaži i puniji ukus. Zbog toga se raštan često bere tokom kasne jeseni i zime, kada postaje neizostavan dio porodične trpeze. Tradicionalno se priprema laganim kuvanjem sa suvim mesom, dimljenim rebrima, domaćom kobasicom ili suvom slaninom. Tokom dugog kuvanja listovi omekšaju i upijaju aromu mesa, dok cijelo jelo dobija prepoznatljiv, bogat ukus. U mnogim domaćinstvima uz raštan se služi kuvani krompir ili domaći kukuruzni hljeb, stvarajući jednostavan, ali izuzetno hranljiv obrok. Iako postoji mnogo načina pripreme, gotovo svaka porodica ima svoj recept. Neko će dodati više mesa, neko više povrća, dok će drugi koristiti samo nekoliko osnovnih sastojaka kako bi sačuvali prirodan ukus biljke. Upravo te male razlike čine dio bogatstva crnogorske gastronomske tradicije. Raštan nije bio rezervisan samo za svečane prilike. Naprotiv, bio je svakodnevna hrana ljudi koji su živjeli od zemlje i stočarstva. Nakon dugog dana provedenog u polju ili na planini, tanjir toplog raštana predstavljao je obrok koji je vraćao snagu i okupljao porodicu za zajedničkim stolom. Danas je ovo jelo nezaobilazan dio ponude mnogih tradicionalnih restorana i etno-sela. Turisti koji žele da upoznaju autentičnu kuhinju Crne Gore često upravo kroz raštan otkrivaju koliko jednostavne namirnice mogu postati pravi gastronomski doživljaj kada se pripremaju na tradicionalan način. Raštan nije samo povrće koje se našlo na trpezi zbog svoje dostupnosti. On je simbol upornosti, života u skladu sa prirodom i mudrosti generacija koje su znale da od skromnih namirnica stvore jela koja su ostala dio nacionalnog identiteta sve do danas.